Dr Milomir GAČEVIĆ: TRAJNI FILERI U USNAMA – TRAJNO ZLO

Uradio sam mnogo intervencija vađenja biopolimera (tečnog silikona) iz usana. Nažalost, ne zbog toga što volim to da radim, već zbog pacijenata koji dolaze sa veoma lošim stanjem usana i koje jednostavno ne mogu da odbijem.  Posebno kada je u pitanju gornja usna na kojoj su se zbog trajnih filera pojavili čvorovi kao posledica hipertrofije kolagena nastale zbog dugotrajnog prisustva stranog tkiva, u ovom slučaju tečnog silikona, odnosno biopolimera, kako je svojevremeno nazvan da bi lepše zvučalo.

ZAŠTO JE VAĐENJE TEČNOG SILIKONA IZ USANA PROBLEM?
Rez se obično pravi od kraja do kraja usne sa unutrašnje strane usana kako bi bio što manje vidljiv. Kada kroz njega pristupimo unutrašnjosti usne, mi ne možemo da vidimo ubrizgani materijal jer se on u međuvremenu stopio sa
tkivom usne. Ono što vidimo je jedna slaninasta masa sastavljena od silikona i tkiva, zbog čega se silikon ne može odvojiti i izvaditi, već se mora strugati sloj po sloj te kompaktne mešavine.
Ono što se pacijentu koji želi da odstrani tečni silikon iz usana mora reći pre intervencije, to je da se on nikada ne
može u potpunosti odstraniti, izvesna količina mora da ostane u usnama. Razlog za to je što vremenom silikon prodire
u potkožno tkivo, pa i u mišić, takoreći u celu usnu, pa bi njegovim kompletnim odstranjivanjem nestala cela usna.
Pacijentima se takođe mora reći da posle nekoliko godina od intervencije, posebno u slučaju pada imuniteta pa njegovog ponovnog jačanja, može doći do stvaranja novog kolagena u usnama tako da će se na usnama ponovo pojaviti čvorovi i neravnine što zahteva novu intervenciju.
Pa za nekoliko godina desiće se ista stvar. Za tečni silikon u usnama jednostavno nema dobrog konačnog rešenja. Za razliku od tečnog silikona, ukoliko su usne povećane metakrilom, njega je moguće izdvojiti kao kompaktnu celinu, jer se on nikada ne sjedini sa tkivom. On oko sebe stvara kapsulu i, s obzirom na to da je on vodenast i rastresit, moguće ga je izvući napolje.
Tečni silikon u donjoj usni je još veći problem. Donja usna je specifična zbog svoje inervacije – celom njenom donjom ivicom protežu se nervi, i kada se skida jedan po jedan sloj mešavine silikona i tkiva lako se može odstraniti i deo nerava čime senzibilitet donje usne oslabi, pa čak i potpuno nestane. A to je onda veliki problem, jer može dovesti do toga da se donja usna apsolutno ne oseća, što stvara ogromne poteškoće. Dodatni problem je i ožiljak koji ponekad može biti tvrd, pa pri smejanju ili ljubljenju proizvodi bol.

DANAS NEMA OPRAVDANJA NI ZA PACIJENTE KOJI ŽELE TRAJNE FILERE, NI ZA DOKTORE KOJI PRISTANU DA IM TO URADE
Krivica za brojne komplikacije sa trajnim filerima leži na pacijentima koji su želeli efektan, dugotrajan i jeftin rezultat, ali još više na nama doktorima koji smo pristajali na to.  Pre 10-15 godina, kada ju trajni fileri bili jedina opcija za povećanje usana i kada još nisu bili poznate sve dugoročne komplikacije koje oni mogu da izazovu, to je donekle bilo i razumljivo. Osim toga, na tržištu su postojali trajni fileri koji su bili dosta kvalitetni, poput francuskog Silexa, koji su koristile najpoznatije svetske klinike za plastičnu hirurgiju. Ali, onda je zbog naglog rasta interesovanja za povećanje usana došlo do masovnog uvoza tečnog silikona („biopolimera“), koji pri uvozu nije bio ni kategorizovan kao medicinsko sredstvo već, ponekad, kao sredstvo za masažu u kozmetičkim salonima. Tada je došlo do rasta broja komplikacija. Na sreću, pojavili su se hijaluronski fileri za punjenje usana, i posle toga su i doktori i pacijenti imali izbor. Oni doktori koji su nastavili da rade sa trajnim filerima, posebno sa tečnim silikonom, to su činili sa punim znanjem o mogućim, čak i neizbežnim komplikacijama, što je nedopustivo. Neki to rade čak i danas, i tu je jedini motiv brza i laka zarada!

Za tečni silikon u usnama jednostavno nema dobrog konačnog rešenja, jer se on nikada u potpunosti ne može izvaditi iz usana.