ZA NOVU LEPOTU OČIJU
Piše mr. sc. med. Goran Gaćeša, spec. plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, Ordinacija ,,Medic Hill”, Beograd
Problemi koje starenje izaziva u periorbitalnoj zoni su brojni i lako uoljivi, bilo da je reč o pojavi dubljih bora između obrva, u uglu očiju („svračije nožice“), opuštanju i višku kože u predelu čela i slepoočnica, produbljenom suznom kanalu ili padanju gornjih kapaka…
Zamoli smo dr Gorana Gaćešu, specijalistu plastične hirurgije da objasni kojim se procedurama mogu rešavati ovi problemi.
„Što je estetski deficit izraženiji i što duže traje, za dobijanje optimalnog rezultata biće potrebne invazivnije metode, i obrnuto.”
MINIMALNO INVAZIVNE (NEHIRURŠKE) METODE
BOTULINUM TOKSIN („BOTOKS”)
Najmanje invazivan metod za poboljšanje izgleda u periorbitalnoj regiji je upotreba botulinum toksina. To je tzv. botoks tretman nazvan po preparatu jednog od proizvođača i to je najčešće praktikovana estetska procedura u svetu. Upotrebljava se pre svega za tretman bora u predelu čela, između obrva i sa spoljne strane očiju prema slepoočnici. Njegovom upotrebom moguće je postići odlične rezultate u korekciji blagih do umereno izraženih bora.
Takođe, upotrebom botulinum toksina moguće je postići blago podizanje spoljnih delova obrva. Jedno od propratnih dejstava biće i smanjeno znojenje u predelu čela. Tretman se obavlja ambulantno, traje nekoliko minuta i potrebno ga je ponavljati na četiri do šest meseci.
Dužom upotrebom mimički pokreti koji stvaraju bore će prestati ili se značajno redukovati. Jedna od najozbiljnijih komplikacija može biti pad i nemogućnost podizanja gornjeg kapka koje može trajati i esecima, tako da ove tretmane mogu obavljati isključivo kvalifikovane osobe kao što su plastični hirurzi i dermatolozi.
FILERI I STIMULATORI NOVOG KOLAGENA
Fileri su supstance koje se ubacuju u kožu ili ispod kože pomoću igala ili kanila. Postoji više vrsta filera, ali je potrebno naglasiti da je bezbedna i medicinski opravdana samo upotreba prirodnih materijala, pre svega preparati na bazi hijaluronske kiseline. Postoji više vrsta tih preparata koji se razlikuju pre svega po gustini, procentu i umreženosti hijaluronske kiseline. Neki su predviđeni za površnu aplikaciju, drugi za duboku sve do periosta. Površnom aplikacijom moguće je postići poboljšanje kod umerenih do izraženijih bora. Dubokom aplikacijom postiže se nadoknada volumena kao u predelu dubokog suznog kanala („tear through“), u predelu donje ivice orbite, za osveženje u predelu obrva i slepočnica. Aplikacijom filera na određenim mestima na periorbitalnoj regiji i licu može se postići i blagi lifting lica. Efekti traju obično do godinu dana, mada novi fileri velike gustine mogu trajati i duže. Osim minimalnih komplikacija vezanih za upotrebu igala i kanila, najozbiljnija komplikacija je nastanak nekroze tkiva i stvaranje ožiljaka.
Poslednjih godina prisutni su i preparati zvani „biostimulatori” koji podstiču stimulaciju proizvodnje kolagena kože. Njihovom upotrebom postiže se stvaranje prirodnog kolagena koji daje čvrstoću koži i ublažava bore.
UPOTREBA COG, APTOS I HIRURŠKIH NITI
Već smo objasnili da vremenom dolazi do opuštanja kože i spuštanja obrva. Jedno od rešenja za umereno podizanje čela i obrva je upotreba niti. Pored efekta mehaničkog podizanja niti mogu sadržati i stimulatore kolagena i hijaluronsku kiselinu, čijim razlaganjem se postiže i zatezanje kože.
Rezultati nakon upotrebe ovakvih niti mogu trajati do dve godine. Za aplikaciju ovih niti potrebno je dobro poznavanje hirurške anatomije lica kako bi se izbeglo povređivanje vitalnih struktura kao što su krvni sudovi i nervi.
UPOTREBA LASERA, RADIOTALASA, ULTRAZVUKA, PLAZMA PENA
Zatezanje kože oko očiju može se postići i upotrebom lasera, radiotalasa, ultrazvuka i plazma pena. Zajedničko za sve ove aparate je da se njihovom energijom postiže stimulacija proizvodnje kolagena. Laser i plazma pen mogu biti pogodni i za blago zatezanje kože kapaka, ako nije prisutan značajan višak kože.
Obično je potrebno više tretmana (2-5), a rezultati mogu trajati od jedne do nekoliko godina. Od komplikacija moguće su hiperpigmentacije, ređe stvaranje vidljivih ožiljaka.
HIRURŠKE METODE PODMLAĐIVANJA I KOREKCIJE OČNE REGIJE
TRANSFER SOPSTVENE MASTI
Kada je potrebna nadoknada volumena na licu, pored sintetičkih filera može se koristiti i sopstvena mast pacijenta. Mast koja se obično uzima sa stomaka ili bokova se prvo prerađuje a zatim aplikuje u željeni predeo periorbitalne regije. Ovako se mogu skulpturirati predeo oko donje ivice orbite, te obrve i slepoočnice. Ako se mast nejednako resorbuje potrebno je ponoviti tretman. Rezultati mogu trajati i više godina.
SLEPOOČNI (TEMPORALNI) LIFING, PODIZANJE OBRVA I „MAČKASTE OČI“
Hirurške metode su nezamenjive kada je potrebno uraditi značajniji lifting lica te postići dugotrajne rezultate. Slepoočnim liftingom se vrši podizanje spoljnog dela obrva. Rez za ovu operaciju obično se plasira u kosmatom delu iza slepoočnica tako da ostaje skriven. Zakošenjem spoljnog ugla očiju se dobija tzv „mačkasti izgled“. To se postiže kantoplastikom, odnosno pomeranjem lateralnog kantalnog ligamenta u višu poziciju. Incizija na koži pravi se sa spoljne strane gornjeg kapka, tako da je rez gotovo neprimetan posle nekoliko meseci. Ovu proceduru moguće je uraditi i tokom estetske korekcije kapaka.
Najozbiljnija komplikacija koja se može dogoditi posle ove operacije je otežan vid u smislu pojave duplih slika. U ovim kao i u ostalim estetskim operacijama potrebno je korekciju uraditi sa merom, odnosno da se izgled pacijenta unapredi, ali da se sačuvaju njegove glavne facijalne karakteristike.
BLEFAROPLASTIKA – HIRURŠKA KOREKCIJA OČNIH KAPAKA
Hirurška korekcija donjih kapaka. Pre (gore) i 15 dana posle operacije. Rad dr Gorana Gaćeše
Jedna od najčešćih operacija u oblasti estetske hirurgije je svakako blefaroplastika. Njome se koriguje izgled gornjih i/ili donjih kapaka. Posle uspešno urađene blefaroplastike osoba može izgledati mlađe 5-10 godina, pa i više. Obično se radi u lokalnoj anesteziji i traje oko 30-45 minuta po kapku. Konci se skidaju za 5-7 dana, a otoci i modrice obično nestaju za 10-14 dana. Ožiljci koji staju nakon operacije su gotovo neprimetni jer se incizije smeštaju u prirodne nabore. Donji kapci se mogu operisati i bez rezova na koži, kroz konjunktivu. To se može uraditi u slučaju kada je potrebno samo korigovati količinu i/ili raspored periorbitalne masti, a da nije potrebna značajna ekscizija kože.Tada se blaža opuštenost kože može tretirati laserom ili plazma penom.
PRE
POSLE
Blefaroplastika gornjih i donjih kapaka. Rad dr Gorana Gaćeše
Za optimalan rezultat operacije potrebna je dobra analiza svih tkiva kapaka: kože, mišićnog tkiva i periorbitalnog masnog tkiva. Potrebno je ustanoviti eventualnu slabost mišića podizača gornjeg kapka, uočiti eventualne asimetrije leve i desne strane. Preoperativni plan mora biti precizan, a količina odstranjenih tkiva tačno tolika da se dobije svež, podmlađen izgled. Nekada je potrebna samo transpozicija masnog tkiva da bi se ublažio nedostatak tkiva ispod donjeg kapka u predelu donje ivice orbite. Kod nekih pacijenata može biti potrebno zatezanje kantalnog ligamenta (kantopeksija) tokom korekcije donjih kapaka. Jedna od značajnijih komplikacija ove operacije je mogućnost pojave ektropiona, odnosno nemogućnost potpunog zatvaranja donjeg kapka koja nastaje ukoliko se ukloni isuviše kože sa donjeg kapka.
UMESTO ZAKLJUČKA
Pomenutim metodama korekcija u periorbitalnoj regiji moguće je postići svežiji i podmlađen izgled. Prilikom pregleda veoma je bitno ustanoviti šta je zapravo problem i posmatrati lice pacijenta kao celinu. Ovo ističem jer mnogi pacijenti dolaze da bi „zategnuli kapke“ „podigli obrve“ ili „uradili botoks“. Često se samo obavljanjem zahvata koji pacijent želi ne dobija harmoničan izgled jer je za najbolji mogući rezultat nekada potrebno korigovati i i izgled susednih regija.
PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA: