Profesor doktor Nenad Stepić, specijalista plastične rekonstruktivne i estetske hirurgije, spec. ordinacija „Health Design” Beograd. – Predsednik Srpskog udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju SRBPRAS.
Povećanje grudi nije uvek samo povećanje njihovog volumena – to je takođe jedan od načina da se koriguju urođeni deformiteti dojke, pa tako i ispravi stanje poznato kao tubularne dojke.
Prof. dr Nenad Stepić objašnjava šta su tubularne dojke, kako da utvrdite da li ih imate i koje su mogućnosti za korekciju.
Tubularne dojke je naziv za oblik abnormalnosti dojke koja ima tri osnovna obeležja, od kojih je najjasnije nerazvijenost donjeg pola dojke.
Uobičajeno, područje ispod bradavice je zaobljeno i zakrivljeno, ali u slučaju tubularne dojke linija od bradavice do grudnog koša je prilično ravna.
Druga značajna karakteristika ovog urođenog deformiteta je visoka pozicija inframamarne brazde. Kod tubularnih dojki donji pol je atrofičan, bez žlezde i vrlo blizu kompleksa bradavica-areola, sa jako malo tkiva između njih. Poslednji znak je hernijacija tkiva dojke u kompleks bradavica-areola, zbog čega areola izgleda velika i natečena.
Tubularne grudi PRE i POSLE: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
KAKO IZGLEDAJU TUBULARNE GRUDI?
Stanje je prikladno nazvano jer grudi izgledaju kao dugačke cevi – tubusi. Bez tog donjeg dela tkiva dojke, gornji deo se prevrće, pa se čini da je bradavica na dnu dojke, ponekad čak i okrenuta nadole, Kao što je pomenuto, velike i natečene areole jedan su od sigurnih znakova, ali jedan od najsigurnijih znakova tubularnih dojki je kada je rastojanje između dna dojke i bradavice manje od pet centimetara. Dakle žlezdano tkivo dojke je skoncentrisano iza kompleksa bradavica-areola, donji pol je skraćen, a inframamarna brazda visoko postavljena.
Treba napomenuti da se ovo stanje može javiti u blažem ili jačem obliku. Dok klasično tubularne grudi imaju ova tri kriterijuma, ima dosta žena koje imaju tubularne grudi, ali sa samo jednim ili dva kriterijuma koji ih definišu.
Širok je spektar mogućih varijacija, a težina deformiteta može se razlikovati čak i od jedne do druge dojke. U stvari, postoji i povećana stopa asimetrije među tubularnim dojkama. Tubularne dojke su retko simetrične, pa je to takođe nešto sa čime se treba pozabaviti tokom hirurške korekcije.
Tubularne grudi PRE i POSLE – levi poluprofil: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
ŠTA JE UZROČNIK TUBULARNIH GRUDI?
Stanje počinje od početka razvoja dojke u pubertetu. Normalna dojka raste iz pupoljka koji se nalazi ispod kompleksa bradavice-areola i širi se, rastući u četiri smera: medijalno sa dve različite strane i bočno, gore i dole. U slučaju tubularnog deformiteta dojke, tkivo se ne širi normalno već raste samo napred, poput cevi. Takođe su deformisani i ligamenti koji podržavaju tkivo dojke. Dok se kod normalnih dojki ti ligamenti protežu ravno od grudnog koša prema bradavici, kod tubularnih dojki ti ligamenti ili trake su po obodu, poput paukove mreže, koja takođe čini da tkivo dojke preraste u cevastu formu.
Sve napred izneseno govori u prilog činjenici da je ovo urođena anomalija sa kojom se žene rađaju, a da poznatog uzroka praktično nema. Dosadanja saznanja pokazala su da se ovaj vid deformiteta može sresti u nekoliko generacija u okviru iste porodice, pa prema tome pojedini stručnjaci smatraju da je ovakav deformitet nasledan.
Otprilike 10% populacije ima tubularne grudi manjeg ili većeg stepena, ali ako se uzmu u obzir i vrlo blagi slučajevi, taj procenat je i veći.
Tubularne grudi PRE i POSLE – desni poluprofil: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
Tubularne grudi PRE i POSLE – levi poluprofil: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
Apsolutno nema načina da se ovo stanje ispravi bez hirurške intervencije. Međutim, postoji mnogo različitih načina na koje se može izvesti operacija tubularnih dojki.
KAKO IZGLEDA HIRURŠKA KOREKCIJA TUBULARNIH DOJKI?
Postoji veliki broj tehnika za korekciju ovog stanja. Sam podatak da postoji veliki broj tehnika objašnjava činjenicu da idealna tehnika ne postoji. Svi su, međutim, jednoglasno saglasni da se uvećanje i korekcija tubularnih dojki umnogome razlikuje i da je daleko komplikovanija hirurška procedura od standardnog uvećanja dojki. Jednostavno stavljanje implantata na isti način na koji se to radi u normalnoj dojci neće dati dobre rezultate. Zato je najvažnije pronaći plastičnog hirurga koji ima dosta iskustva sa ovom vrstom operacija.
Jedna od metoda je da se napravi rez koji će pomoći da se spusti inframamarna brazda, a zatim se vrši radijalno presecanje žlezdanog tkiva dojke. Ova kombinacija pomaže u razbijanju čvrstog tkiva dojke koje se nalazi iza areolarnog kompleksa što dovodi do veće ekspanzije u donjem delu dojke.
Tubularne grudi PRE i POSLE -front: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
Najčešće se koriste tzv. anatomski implantati sa velikom projekcijom ili ERGONOMIX implantati, čime se dodatno pospešuje ekspanzija donjeg pola dojke.
Tubularne grudi PRE i POSLE – poluprofil: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
Implantati se mogu postaviti ispod mišića mada se najčešće koristi tzv dual-plane tehnika kod koje je implantat u gornjem delu pokriven mišićem, a u donjem delu samo
tkivom dojke, tako da težina implantata može dodatno da rastegne ovo donje područje.
Pojedini hirurzi preferiraju vertikalni rez uz podizanje dojke, sa objašnjenjem da se time postiže presecanje stežućih Cooperovih ligamenata na dnu dojke, omogućavajući joj da
se proširi. Tokom podizanja grudi, takođe se može smanjiti veličina areole, tretirajući taj natečeni izgled koji je tako uobičajen u tubularnim dojkama.
Treći pristup, koji je, po mom mišljenju, najbolji, jeste premeštanje postojećeg tkiva dojke na nižu lokaciju kako bi pomoglo prikrivanju implantata. U suštini, remodeliramo zarobljeno tkivo koje se nalazi iza areole, da bi ga nakon toga postavili gde želimo čime se često poboljšava i izgled areole skoro trenutno. U svom radu preferiram subfascijalno postavljanje implantata, jer se time dobija veća ekspanzija tkiva.
Veliki grudni mišić nije deo dojke već grudnog koša, pa ga kao takvog ne treba koristiti kad god je to moguće. Postoje jasne indikacije kada se mora implantat postaviti ispod mišića kako bismo dobili adekvatan pokrivač, a ivice implantata ne bi bile vidljive.
Tubularne grudi PRE i POSLE – profil: rad prof. dr Nenada Stepića, Klinika “Health Design”
„Svaka dojka je slučaj za sebe i u korekciji ovog deformiteta
moramo se voditi iskustvom i primenjivati tehniku koja je najadekvatnija za svaki individualni slučaj.“
———————————————————
KONTAKT:
Prof. dr Nenad STEPIĆ
Klinika HEALTH DESIGN
066/100 019; 011/ 40 39 824
Zakazivanje pregleda: healthdesign.rs/kontakt
———————————————————
PROČITAJTE JOŠ TEKSTOVA PROF. DR NENADA STEPIĆA: