Problemi kod povećanja usana

Dr Vladislav Ribnikar je hirurg sa bogatim iskustvom u tretiranju problema koji nastaju kao posledica povećanja usana trajnim, ali i privremenim filerima. Manje je poznato da i hijaluronski fileri mogu da izazovu probleme. Dr Ribnikar je jedan od retkih hirurga koji tretira ove probleme koje hirurzi, naročito ako su usne povećavane van njihove ordinacije, izbegavaju.
Evo njegovih iskustava.

Lekare i pacijente najviše uznemirava pojava kuglica (čvorića, grudvica), kao i ogućnost pomeranja ubrizganog materijala u usnama. U pitanju su loptaste formacije, različite veličine, koje se ponekad i ne vide, ali se napipavaju i mogu biti tvrde i bolne, a u težim slučajevima se i vide, ponekad veoma upadljivo. U najtežim slučajevima, ove kuglice mogu dovesti do ozbiljnih deformiteta.
Ovde je zapravo reč o dva sasvim različita fenomena koja se prikazuju kao veće ili manje, pojedinačne ili multiple, mekane ili tvrde kuglice.

Nodul

Nodul se pojavljuje u toku prva dva meseca, obično je pojedinačan i veličine je zrna sočiva ili manjeg graška. Jasno je ograničen i najčešće tvrd. Ponekad se može eliminisati  masažama, a, ukoliko to ne uspe, jedino preostaje da se sačeka spontana resorpcija (ukoliko je materijal privremen) ili da se pristupi hirurškoj eksciziji.

Granulom

Granulom se pojavljuje kasnije, posle šest meseci ili godinu dana, pa i kasnije i skoro uvek se javlja u većem broju. I masa mu je veća nego kod nodula, a ponekad kao da se širi i u okolna tkiva. Njegov rast može biti veoma brz, ali i spor, na dodir je najčešće mek, ali postoje i forme koje su tvrde. Kao tretman preporučuje se primena kortikosteroida lokalno i sistemski i terapija je prilično uspešna. Vremenom se ove promene spontano povlače, ali to može trajati godinama (1-5 godina, prema različitim podacima).

Uzrok nastanka granuloma je i dalje nepoznat.

Verovatnoća stvaranja granuloma je, srećom, relativno mala, prema različitim statistikama kreće se od 0,01 do 1,0%. Ova komplikacija, kao i druge, može se javiti bez obzira na to koja je supstanca upotrebljena, trajna ili privremena, ali ono što se definitivno pokazalo kao pravilo jeste:

• • učestalost komplikacija je veća pri upotrebi trajnih materijala u odnosu na privremene,

• • učestalost komplikacija veća je ukoliko je primenjena neadekvatna tehnika ubrizgavanja (najčešće neadekvatan sloj, suviše površno, suviše duboko ili u bolusu),

• • učestalost komplikacija se povećava s povećanjem količine ubrizgane supstance.

• • različiti fileri daju morfološki i histološki različite granulome

• jedan isti filer kod različitih ljudi daje različite granulome.

Terapija kortikosteroidima

Terapija nodula i granuloma je i dalje veliki problem. Jedan od razloga je i taj što pacijenti često ne znaju ni koja supstanca im je ubrizgana, ni u kojoj količini.

U terapiji su se do sada kao najbolji i najpouzdaniji pokazali preparati sintetičkih kortikosteroida: Triamcinolon (Kenalog, Kenacort), Betametazon (Diprofos) i Metilprednizolon (Depo-Medrol). Oni deluju antiinflamatorno i imunosupresivno, što znači da inhibiraju aktivnost fibroblasta i makrofaga i time stvaranje kolagenih depozita. Time se postiže efekat omekšavanja i otapanja i nodula i granuloma, kao i efekat smanjivanja volumena usne.

Preparat se mora ubrizgati direktno u nodul/granulom jer širenje preparata u okolno zdravo tkivo može da dovede do atrofije i posledičnih udubljenja u koži i potkožnom tkivu. Preporuka je da se odmah započne sa visokim dozama preparata, jer višestruko davanje malih doza može da dovede do rezistencije na preparat. Intervali između ubrizgavanja najčešće su od dve do četiri nedelje.

Hirurško otklanjanje

Ukoliko ova konzervativna terapija ipak ne dovede do zadovoljavajućih rezultata, pristupa se hirurškoj intervenciji. Tačnije, smatra se da o hirurgiji treba razmišljati tek kada prođu tri meseca od završetka konzervativnih tretmana. Operacija se izvodi ili ciljano na lokalizovanim problematičnim delovima usne (loptice, otvrdnuća, asimetrije), ili na čitavoj dužini usne (gornje, donje, obe). Ukoliko je tehnički moguće, najbolje je hirurški pristupiti sa sluzokožne strane, izlomljenom cik-cak linijom, kako bi ožiljak ostao neprimetan i kako bi se što manje kontrahovao. Nije uvek moguće ukloniti kompletnu masu ubrizganog materijala, a često se moraju odstraniti i delovi pacijentovog fibroznog tkiva, ali je neophodno što više očuvati strukture mišića.