NEMOJTE PRAVITI KOMPROMISE I ŠTEDETI KADA JE U PITANJU ZDRAVLJE
Marija Brašić, 34 godine, želela je da sa čitaocima „Estetike” podeli svoje loše iskustvo sa povećanjem usana trajnim filerima, ali i sreću nakon što ih je u jednoj ljubljanskoj klinici odstranila iz usana.
KAKO SAM I ZAŠTO STAVILA TRAJNE FILERE (BIOPOLIMERE) U USNE?
– Pre desetak godina, u jeku novonastalog talasa korigovanja svega za šta smo smatrali da nije dovoljno lepo na licu i
telu, i ja sam poželela blagu korekciju usana. Bila sam ubeđena da radim najbolje za sebe, posebno što sam želela
da samo malo poboljšam izgled svojih usana. Po preporuci prijateljice, posetila sam jednu beogradsku kliniku…
Odmah nakon što je saslušao šta želim, doktor mi je predložio tečni silikon – biopolimer, kao najbolji način da dođem
do željenog rezultata. Obrazložio je to činjenicama da polimer daje trajne rezultate posle jednokratne procedure, što
je značajna finansijska ušteda u odnosu na hijaluronske filere, kao i da su moguće komplikacije minimalne.
Ponudio mi je da proceduru uradimo odmah. Imala sam 23 godine, skoro nikakva znanja o trajnim filerima i – pristala
sam na intervenciju.
Moje usne deset godina posle stavljanja biopolimera i neposredno pre nego što sam rešila da ih izvadim.
POSLEDICE BRZOPLETE ODLUKE
Danas znam da sam pogrešila i šta je, umesto brzopletog pristanka na intervenciju, trebalo da uradim. Zato i želim da svoje iskustvo podelim sa ženama, posebno mladim, koje nemaju dovoljno kritičke svesti (kao što je ni ja nisam imala) i koje se zbog finansijskih povoljnosti odlučuju za ovu vrstu filera. Ne pravite kompromise i nemojte pristajati na takve opcije, nemojte štedeti nauštrb kvaliteta i zdravlja. Jer, neželjene posledice trajnih filera mogu se javiti i posle 8-10 godina, kao što se meni desilo: usne su se zbog prisustva silikona opustile, pojavila se oteklina koja nije prolazila, usne su postale asimetrične.
NAJVEĆE KOMPLIKACIJE NISU ONE KOJE SU BILE VIDLJIVE
Nastala deformacija nije bila velika, pa su mi u jednoj klinici čak rekli da ne bi trebalo ništa da radim jer estetska
deformacija nije prevelika, a možda ne bih bila zadovoljna rezultatima nakon hirurškog zahvata. Kada se posmatraju
fotografije usana pre, bez pridavanja pažnje detaljima, mnogi bi se možda složili sa tim mišljenjem. Međutim,
mišljenja stručnjaka o tome se mogu razlikovati, pa je bitno ne žuriti sa odlukom, tako da sam nakon dobijenih saveta
stručnjaka koje sam konsultovala posvetila tri meseca istražujući klinike i razmišljajući šta da uradim.
Činjenica je da komplikacije u mom slučaju nisu bile drastične (kakve mogu nastati i kakve su poznate stručnjacima)
zahvaljujući činjenici da su usne tretirane malim količinama trajnog filera, kako bi krajnji rezultat izgledao srazmeran licu.
Međutim, fotografije usana u stanju mirovanja ne otkrivaju deformacije koje su nastajale pri govoru i pomeranju usana.
S obzirom da se viseći migrirajući materijal nalazio sa unutrašnje strane usana na fotografijama snimljenim spontano
primetila sam da pokušavam da sprečim opuštanje usana što je kao rezultat imalo primetnu promenu facijalne ekspre-
sije, kao i povlačenje nosa i obraza na dole zbog pokušaja da sprečim pomeranje materiala u ustima. Iako nisam struč-
njak za procese starenja, pretpostavljam da bi to verovatno izazvalo dalekosežne posledice, uključujući deformaciju lica
uz neminovne promene uslovljenje starenjem.
Jedino rešenje za te probleme bila je hirurška procedura odstranjivanja silikona. S obzirom na to da živim u Sloveniji,
želela sam da tamo uradim intervenciju, konsultovala sam tri klinike i na kraju se odlučila za dr Tomaža Janežiča, spe-
cijalistu plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i specijalistu opšte hirurgije, vlasnika butik-klinike za estetsku i
plastičnu hirurgiju u Ljubljani, jednog od retkih plastičnih hirurga u Sloveniji koji se bavi revizijom prethodno neuspe-
lih estetskih hirurških zahvata („botched surgery”).
INTERVENCIJA I OPORAVAK
Intervencija nije bila ni najmanje bolna, osim uboda iglom pri dobijanju anestezije na nekoliko mesta po rubovima usana. Nakon anestezije nisam osetila nikakav bol do trenutka kada je dejstvo anestetika počelo da popušta, približno četiri sata kasnije. Analgetici za ublažavanje bolova su pomogli. Period oporavka je protekao u mirovanju prvih tri do pet dana i izbegavanju rastezanja usana, kao i radnji koje zahtevaju veće naprezanje. Ostale aktivnosti sam normalno obavljala.
PRIMETNI OTOCI I PODNOŠLJIV BOL
Doktor Janežič mi je pre operacije objasnio da je moguća veća ili manja otečenost usana, a koliki će otoci biti varira od osobe do osobe. Smanjivanjem otoka javila se zategnutost usana, srednje bolna, koja je počela da jenjava kroz petnaest dana. Vraćanje svim normalnim aktivnostima bilo je moguće već nakon sedam dana, uz vidljivu blagu natečenost usana.
Osećaj utrnulosti je najduže prisutan. I dalje je prisutna slabija osetljivost usana na mestu rezova, koja popušta nakon masaže. Potpunu kontrolu nad usnama sam povratila nakon dva meseca.
Levo: Odmah posle intervencije
Desno: 48 h posle intervencije
Levo: Tri dana posle operacije
Desno: 10 dana posle operacije
Slika dole: Tri meseca posle operacije
