Dr Vladislav Ribnikar, plastični hirurg koji poslednjih godina drži predavanja o različitim aspektima operacije nosa na prestižnim stručnim skupovima širom sveta, objašnjava za „Estetiku“ koje su najčešće zablude pacijenata (ali i nekih hirurga) vezane za rinoplastiku, ali i šta su stvarni dometi ove, po mnogima najzahtevnije operacije u plastičnoj hirurgiji.
Piše: Dr Vladislav Ribnikar, spec. plastične i estetske hirurgije
NE POSTOJE ČISTE ESTETSKE OPERACIJE NOSA
Nemali broj pacijenata dođe na prvi razgovor o korekciji nosa sa željom da „samo malo” koriguje određene nedostatke, jer je problem sa njegovim ili njenim nosem (i po njihovoj proceni) „isključivo estetski”.
Ne postoje, međutim, čisto estetske operacije nosa, jer praktično svaka estetska hirurška intervencija na nosu utiče i na njegovu funkciju, pozitivno (što je naravno poželjno) ili negativno (što je nepoželjno). Estetska operacija ne sme da ugrozi funkciju nosa, kao što ni funkcionalna operacija ne bi smela da pokvari estetski izgled. Svaka rinoplastika, dakle, mora biti i estetska i funkcionalna.
MOGUĆE JE NAPRAVITI NOS PO ŽELJI
Zahvaljujući novim operativnim tehnikama i savršenijim hirurškim instrumentima, danas je moguće napraviti nos koji je dosta veran obliku koji pacijent želi, čak i prema fotografiji druge osobe koje pacijenti donose sa sobom tražeći od plastičnog hirurga da njihov nos bude baš takav…
I zato, ako se pitate kako postoje tako savršeno operisani nosevi, isti onakvi kao što ih imaju Kim Kardašijan ili Nikol Kidman na primer, ili bilo koji drugi nos za koji biste rekli da je savršen i bez mane, budite sigurni da su oni rezultat najnovijih tehnika rinoplastike, jer takvi oblici nosa ranijim tehnikama jednostavno nisu mogli da budu napravljeni.
NE MOŽE SE POSTIĆI PERFEKTAN REZULTAT BAŠ U SVAKOM SLUČAJU
Hirurg koji kaže da nikada u karijeri nije imao komplikacije posle urađenih operacija nosa, verovatno je uradio veoma mali broj tih operacija. Ne postoji hirurg koji je sto odsto uspešan u rinoplastici, procenat komplikacija i revizija, čak i kod najboljih svetskih stručnjaka za nos, kreće se između šest i devet odsto. Naravno, obično su to manje revizije, ali su dokaz da se ne može postići perfektan rezultat baš u svakom slučaju.
NE MOŽE SE URADITI NA BRZINU
Rinoplastika je već decenijama među prve tri plastične operacije po broju izvođenja, a prva među plastičnim operacijama koje se rade na licu. Ovu operaciju nudi svaka ordinacija i bolnica za plastičnu hirurgiju, rade je i mladi i iskusni hirurzi, pa je to verovatno razlog zašto je pacijenti uglavnom doživljavaju kao laku za izvođenje i uspešnu po rezultatima.
Ali, nije tako. Rinoplastika (pogotovo sekundarna) zahteva i znanje i vreme – ona se ne može uraditi za 45 ili 60 minuta, kako se ponekad može čuti. Da citiram dr Miloša Kovačevića, svetskog autoriteta kada je u pitanju rinoplastika, sa kojim imam zadovoljstvo da sarađujem godinama: „Zaboravite na brzinu, bolje je da provedete pola sata više u operacionoj sali, nego da posle operacije deset puta po sat vremena objašnjavate pacijentu zašto rezultat nije onakav kakav ste mu obećali i kakav bi bio da ste ostali u sali još neko vreme.” A evo i grubljih reči jednog americkog kolege: „Sat vremena nije dovoljno da se hirurški preoblikuju fine strukture nosa, ali je sasvim dovoljno da se unište!“
MOŽE SE KORIGOVATI REZULTAT PRETHODNE OPERACIJE
Novim tehnikama u mogućnosti smo da u najvećoj meri ispravimo estetske i funkcionalne nedostatke prethodnih operacija, za koje se obično ispostavi da su rađene nekom od starijih, takozvanih klasičnih reduktivnih tehnika.
NE MOŽE SE GARANTOVATI APSOLUTNA SIGURNOST ZA USPEH OPERACIJE
Kada pacijentima kažemo da svaka operacije nosa sa sobom nosi mogućnost određenih komplikacija, bez obzira na to šta žele da urade, neretko budu veoma iznenađeni jer su došli sa uverenjem da je reč o lakoj operaciji sa predvidljivim ishodom.
Ali, ishod je ponekad, nažalost, nepredvidljiv. Razlog te nepredvidljivosti i mogućih komplikacija leži pre svega u osobinama kože i potkožnog tkiva, kao i nosnih mišića, i njihove nepredvidljive reakcije. Koliko god danas prilično uspešno kontrolišemo rad na kostima i hrskavicama, zarastanje rana unutar nosa, odnosno ožiljci koji nastaju u dubini nosa i dalje su nerešeno pitanje. Ta ožiljna reakcija u dubini nosa je prilično jaka i nepredvidljiva i nikada se ne može sa sigurnošću znati kakav će biti rezultat sve dok proces zarastanja ne bude završen. Jako ožiljno tkivo, kao i otoci, mogu da pomere hrskavicu samo milimetar ili dva levo ili desno i rezultat će biti asimetrija. Takođe, svojom kontrakcijom, ožiljak može da deformiše novoformirane hrskavičave strukture. Ponekad se stvori potkožni ožiljak koji je toliko debeo da nos jednostavno nema zadovoljavajući oblik, masu i definiciju. Postoji i problem delimične ili totalne resorpcije, to jest topljenja transplantata.
MOGU SE REŠITI I NAJTEŽE KOMPLIKACIJE NAKON PRVE LOŠE URAĐENE RINOPLASTIKE
U pitanju su veoma zahtevne i komplikovane operacije koje su u isto vreme i estetske i rekonstruktivne. Ovde se najčešće radi o različitim defektima koštanih i/ili hrskavičavih struktura koje su ili previše ili premalo odstranjene. Kod ovih operacija skoro uvek je potrebno upotrebiti različite transplantate hrskavice, fascie ili masti koji se uzimaju sa nekog drugog dela tela, a kako bi se nadoknadili defekti i postigao zadovoljavajući oblik. Ukoliko su koštano-hrskavičave strukture nosa u velikoj meri ostećene i neupotrebljive, one se skoro u potpunosti moraju nadomestiti nekad i veoma velikim transplantatima koji se uzimaju najčešće sa rebra. Rebarna hrskavica je posebno pogodna jer je ravna i čvrsta i ima je u dovoljnoj kolicini. Ožiljna reakcija kod već operisanih noseva je uvek snažnija nego nakon prve operacije, pa je zato veoma važno da novoformirane hrskavičave strukture budu čvrste i stabilne. Kod ovakvih operacija nikada se ne mogu davati garancije za perfektan nos.
MOGU SE MNOGO LAKŠE I PRECIZNIJE URADITI I NAJTEŽI ZAHVATI NA STRUKTURAMA NOSA
Već tri godine svetski autoriteti za rinoplastiku tvrde da je piezo tehnologija, odnosno piezo hirurgija unela revoluciju u rinoplastiku, i da je to najbolja nova tehnologija koja se pojavila u ovoj oblasti estetske hirurgije u poslednjih nekoliko decenija. Nakon što sam imao priliku da razgovaram sa nekim od stručnjaka koji su prvi u svetu ovu tehnologiju uveli u estetske i funkcionalne operacije nosa, odlučio sam da pre nešto više od godinu dana nabavim ovaj novi aparat.
Danas, posle više od stotinu urađenih operacija samo mogu da potvrdim da je ,,revolucija u rinoplastici” zaista najbolji izraz kojim se može opisati rad sa ovom tehnologijom.
…………………………………………………………………………………………………..
OTVORENA ILI ZATVORENA TEHNIKA
Za većinu pacijenata otvorena rinoplastika je metoda izbora, pogotovo u slučajevima sekundarnih rinoplastika, komplikovanih nalaza na vrhu nosa i visoko zahtevnih pacijenata koji insistiraju na tačno određenom obliku i izgledu nosa. Otvorene rinoplastike omogućavaju mnogo veću preciznost, stabilnije (dugotrajnije) rezultate i definitivno mnogo manji procenat komplikacija i revizija.
Zarad potpune objektivnosti, treba reći da zatvorene metode i dalje imaju svoje mesto, i da se i njima može uspešno rešiti izvestan broj slučajeva, koji po različitim statistikama iznosi od 10 do 20 odsto. Ali ovde se ne misli na klasične zatvorene metode reduktivnog tipa, već na moderne, usavršene zatvorene metode koje takođe podrazumevaju primenu hrskavičavih transplantata, suturnih modulacija i proširenog podminiranja vrha nosa.
…………………………………………………………………………………………………..
KONTAKT
Mr. sci. med. Vladislav Ribnikar
Specijalistička ordinacija “RIBNIKAR”
Miloja Đaka 32A, Beograd
……………………………………………………………………………………..
Pročitajte još tekstova dr Ribnikara:
GDE JE BOLJE POSTAVITI IMPLANTATE – ISPOD ŽLEZDE ILI MIŠIĆA