Piše dr Dragana KABLAR, spec. dermatologije
Dermatolozi u svojoj praksi svakodnevno slušaju pacijente koji im objašnjavaju koja su sve rešenja, pronađena na internetu, primenjivali na svojoj koži. Zato, kao lekari, moramo stalno da edukujemo svoje pacijente, da ponavljamo činjenice koje deluju poznato, jer nove generacije stalno stižu, a dezinformacija je sve više. Toliko, da postaje zabrinjavajuće, jer nam se dešava da najbolju moguću i najefikasniju terapiju pacijenti odbijaju zbog niza predubeđenja stvorenih na osnovu netačnih informacija. Najčešće nam se to dešava sa roakutanom, lekom koji je pomogao milionima pacijenata.
Proizvođači raznih tipova kozmetike, pre svega prirodne, ili “prirodne”, većinu svog marketinga zasnivaju na zastrašivanju pacijenata od ove i sličnih efikasnih dermatoloških terapija, pa tek onda promovišu svoj proizvod. Takvim kampanjama se ciljaju emocije, zato one stvaraju snažna predubeđenja koja je teško iskoreniti.
S obzirom da akne spadaju među najrasprostranjenija dermatološka oboljenja, obuhvataju različite grupe pacijenata – muškarce i žene, tinejdžere i osobe u zrelim godinama, akne su problem o čijim se rešenjima mnogo traga na internetu, a tako skupljena “znanja” stvaraju mnogo štetnih zabluda. Zato ćemo nabrojati one najčešće.
………………………………………
Greška br. 1
IZLAGANJE SUNCU POMAŽE IZLEČENJU AKNI
Poreklo ove zablude je u činjenici da preplanula, tamnija koža, uspešnije kamuflira akne.
Dugoročno gledano, posledica intenzivnog izlaganja suncu je, po pravilu, pogoršanje akni nakon nekoliko nedelja.
Jedan od razloga je činjenica da koža prilikom izlaganja suncu zadebljava svoj površinski, mrtvi, orožali sloj koji zatvara pote i dovodi do pogoršanja akni. Drugi leži u prirodi akni kao inflamatornog oboljenja kože.
Zapaljenski procesi pronađeni su u svim stadijumima akni, uključujći i ožiljke. Prekomerno izlaganje suncu u pokušaju da se saniraju akne može da pospeši upalu i pogorša stanje kože.
………………………………………
Greška br. 2
SVAKODNEVNO KORIŠĆENJE PILINGA, ODRŽAVA KOŽU ČISTOM
Veoma često čujem od pacijentkinja sa aknama da svakodnevno, ujutro i uveče, rade piling mehaničkim česticama.
Pilingom ne možete da postignete da akne, niti ožiljci i fleke preostale od akni, nestanu. Piling ili eksfolijacija jesu važni u sprečavanju hiperkeratinizacije – zadebljanja gornjeg sloja kože – ali pravo rešenje je blaga eksfolijacija koja se radi jednom do dva puta nedeljno. Ako postoje inflamatorne akne sa gnojnim vrhom, piling abrazivnim česticama može da dovede samo do pogoršanja stanja. Mnogo bolji izbor je čistač kože koji u sebi ima salicilnu ili glikolnu kiselinu, a na tržištu danas imamo dobar izbor takvih proizvoda.
Osim pilinga sa česticama za mehaničku eksfolijaciju ne treba, ukoliko imate akne, da koristite ni druge metode mehaničke eksfolijacije, poput lufa rukavica, četki, ili aparata koji mehanički masiraju i čiste kožu.
………………………………………………………………………………..
Greška br. 3
TRETMAN AKNI DELUJE BRZO
Ovo, nažalost, nije tačno. Postoji razvojni ciklus koji svaka akna mora da prođe, a on traje nekoliko nedelja. Ako su u pitanju teži oblici akni sa dubokim upalnim procesima, taj period je i duži. Kada se uvede lečenje dermatološkim preparatima, potrebno je 6-8 nedelja primene da se razvije efekat i dođe do poboljšanja. Kada se postigne zadovoljavajući rezultat u kontroli akni, prelazi se na terapiju održavanja koja je dugoročna i traje godinama.
Ovo je i tema teškog razgovora koji dermatolozi svakodnevno vode sa pacijentima, naročito sa tinejdžerima koji nemaju mnogo strpljenja. Ali dobar razgovor i stalno naglašavanje pravilne, kontinuirane nege kože u kombinaciji sa dermatološkim preparatima – osnova je lečenja akni i njihove prevencije.
Najbolje je, naravno, delovati preventivno. Ako se dermatologu obratite čim primetite da vam se na licu javljaju akne, najbolji je efekat terapije. Ako dozvolite da se akne razbuktaju, treba više vremena i agresivnija terapija.
………………………………………
Greška br. 4
SAMO OSOBE SA MASNOM KOŽOM MOGU DA IMAJU AKNE ILI AKNAMA SLIČNE PROMENE.
Činjenica je da je hiperaktivnost lojnih žlezda, karakteristična za masnu kožu, jedan od preduslova nastanka akni. Međutim, aknama slične promene ili akne mogu da se jave i osobama sa suvom kožom. Često se to dešava na dužim putovanjima tokom kojih rituale čišćenja i nege kože ne sprovodimo redovno i pravilno, pa tada nastaju tzv. kozmetičke akne, kao posledica nepravilne nege.
Boravak u toplim i vlažnim klimama, gde je pojačano znojenje, uz češće nanošenje krema sa zaštitnim faktorima može da uzrokuje tzv. tropske akne bez obzira na tip kože. Zato je važno da nega prilagođena tipu i stanju kože bude stalno zastupljena. Ako imate dileme oko nege i već ste imali promene na koži koje nalikuju aknama, dobro je da potražite preporuku od dermatologa.
………………………………………
Greška br. 5
“CEĐENJE” BUBULJICA UBRZAVA NJIHOVO ZACELJIVANJE
Koliko god neka bubuljica izgledala zgodno za “ceđenje”, sa gnojnim vrhom koji daje iluziju da ćete je lako istisnuti, pritiskom deo tog sadržaja potiskujemo u dublje slojeve i pogoršavamo inflamaciju, činimo je razornijom po kožu i pravimo uslove za ožiljke. Na ovaj način od relativno bezazlene promene možemo podstaći proces koji će zahtevati ozbiljnije dermatološko lečenje.
Takozvani “komedo-ekstraktori” ili “komedo-kečeri” koje koriste kozmetičari i dermatološke ordinacije, mogu se oprezno koristiti kod kuće, jer zaista jesu najbezbedniji način da se izbaci sadržaj pora – ali samo kod komedona sa crnim vrhom.
Postoje načini da se specifičnim procedurama ubrza zaceljivanje poput fotodinamske i laserske terapije. Zaceljivanje mogu donekle da ubrzaju i “akne-spot” preparati koji se koriste samo na aknama i imaju ulogu da ciljano pojačaju terapiju na mestu gde postoje upalni procesi.
………………………………………
Greška br. 6
RETINOIDI (PREPARATI NA BAZI DERIVATA VITAMINA A) POVEĆAVAJU OSETLJIVOST KOŽE NA SUNCE.
Ovo je jedan od najtvrdokornijih mitova, nastao činjenicom da se primena retinola preporučuje najčešće u noćnoj nezi. Ova preporuka dolazi zbog činjenice što sunčeva svetlost razgrađuje retinoide, pa preparati koji ih sadrže postaju manje efikasni. Dokazano je da na suncu oni nemaju ni fotoalergijsko, ni fototoksično dejstvo. Retinoidi u ranoj fazi primene, ili pri prelasku sa niže na višu koncentraciju preparata, mogu da izazovu prolaznu iritaciju kože (tzv. retinoidni dermatitis), i u toj fazi nije preporučljivo izlaganje suncu. Ali kada je koža adaptirana na retinoide, izlaganje suncu uz optimalnu zaštitu je bezbedno.
Retinoide, u ovom kontekstu, treba razdvojiti od voćnih kiselina sa kojima se često porede, jer one mogu da učine kožu osetljivijom na sunce.