EDUKACIJA DOKTORA I PACIJENATA GLAVNI ZADATAK
Prof. dr Siniša Kojić, novi predsednik Udruženja plastičnih estetskih hirurga Srbije-SRBSAPS, vanredni je profesor na Medicinskom fakultetu Foča, osnivač Klinike „Varis” i jedan od naših najistaknutijih plastičnih hirurga.
Povodom izbora na funkciju predsednika SRBSAPS-a, zamolili smo ga da odgovori na nekoliko aktuelnih pitanja o neposrednim zadacima udruženja i trenutnom stanju plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije u Srbiji.
– SRBSAPS je poslednjih godinu i po dana imao pauzu u svom radu, kako zbog izbijanja pandemije virusa Covid 19, tako i zbog iznenadne smrti predsednice udruženja dr Violete Skorobać Ašanin. Moram napomenuti da smo u tom periodu izgubili još dva člana, prof. dr Miodraga Colića i dr Nikolu Maraša, što je veliki gubitak za srpsku plastičnu hirurgiju.
Odlukom Upravnog odbora i Skupštine SRBSAPS-a tokom leta, dogovoreno je da udruženje ponovo pokrene svoju aktivnost i izabere novo rukovodstvo. Ja sam predložen za predsednika, a prof. dr Boban Đorđević za potpredsednika, i te odluke su jednoglasno usvojene.
CILJEVI I NEPOSREDNI ZADACI SRBSAPS-a?
– Prvenstveni naš cilj će, kao i u ranijem radu, biti da što više radimo na edukaciji, kako pacijenata, tako i doktora. Kada su u pitanju doktori, naši napori biće usmereni na to da u ustanovama u kojima ima mnogo specijalizanata plastične hirurgije, od kojih će se veći deo u kasnijem radu posvetiti hirurgiji, organizujemo radionice i pokazne operacije iz rekonstruktivne i estetske hirurgije, kako bi zaista videli šta je plastična hirurgija. Jer, reč je o najširoj grani hirurgije koja obuhvata sve, od glave do pete, pa se mora savršeno poznavati anatomija svih delova tela. Plastični hirurg je, samostalno ili kao deo tima, uključen u sve operacije gde god postoji neki defekt koji mora da se pokrije: od neurohirurgije, otorinolaringologije, oralne i hirurgije jednjaka, maksilofacijalne hirurgije, abdominalne i genitalne hirurgije, ortopedije, hirurgije šake…
Ono što raduje jeste to što imamo dovoljno odličnih plastičnih hirurga pa možemo zadovoljiti sve zahteve koji se pred njih postavljaju u smislu edukacija. Važno je napomenuti da plastična hirurgija i estetska hirurgija nisu ista stvar, estetska hirurgija je kruna našega posla i u toj hirurgiji većina nas i zavrsi svoj radni vek. Međutim, da bi neko postao dobar estetski hirurg, mora pre toga da prođe sve faze, posebno rekonstruktivnu hirurgiju.
O ZNAČAJU EDUKACIJE PACIJENATA
-Iako se o tome u poslednje vreme dosta govori, pacijenti su slabo informisani o najbitnijim stvarima vezanim za estetsku hirurgiju, posebno kada je u pitanju izbor doktora, jer se tu najčešće nasedne na lažne priče koje se šire društvenim mrežama. Udruženje je i do sada tome pridavalo veliki značaj, na našem sajtu postavljeni su profili svih naših članova tako da svako može da se upozna sa biografijom plastičnog hirurga i njegovim radovima. Pravilan izbor hirurga je uslov da se u velikoj meri spreče rizici od komplikacija o kojima se u poslednje vreme mnogo govori. Najčešće se te komplikacije pripisuju plastičnim hirurzima, iako se one u velikom broju slučajeva rezultat rada ljudi koji čak nemaju ni diplomu doktora (nadrilekari).
Komplikacije u medicini su neizbežne, u hirurgiji posebno, i toga pacijenti moraju biti svesni. Naše udruženje tome dosta poklanja pažnju, i u cilju toga je napravljen standardizovani dokument o pristanku na operaciju, u kome je jasno napisan preoperativni, intraoperativni i postoperativni tok, moguće eventualne komplikacije i naravno kako se one tretiraju. Svi naši članovi imaju taj dokument i pacijent svojim potpisom pristaje na operaciju i potvrđuje da je upoznat sa mogućim posledicama i načinom njihovog tretmana, da bi se izbegle eventualne nesuglasice.
Osim toga, pacijent mora da ima tačan uvid u to šta će se na njemu raditi, kojom metodom će se raditi, kako će izgledati tok operacije i period posle nje, da li će i kada biti potrebna reintervencija i sve ostalo.
Kada je u pitanju izbor metode, svaki hirurg je slobodan da predloži onu koju najbolje radi, a na pacijentu je da se sa time složi ili ne. Najbolje je da pacijent potraži i drugo, eventualno i trece mišljenje i tek onda donese odluku o izboru doktora kome će pokloniti poverenje. Važan savet pacijentima je da ne veruju previše uveravanjima tipa „lako ćemo”, jer nijedan operativni zahvat nije lak.
NISKA CENA KAO MAMAC ZA LAKOVERNE
-Cena operacije je često odlučujuća kada se pacijenti odlučuju za hirurga, tako da su niske cene sve češća pojava u našoj praksi u nastojanjima da se dođe do pacijenata. To je jedna od stvari na kojoj ćemo kao udruženje u narednom periodu morati više da radimo. Većina naših članova su privatnici, tako da nikome ne odgovaraju „ damping “ cene koje su ponekada i nerealne. Jer, ipak je znanje najskuplje.
Mi smo već postigli dogovor da na prvoj narednoj skupštini predložimo usvajanje minimalnih cena estetskih intervencija ispod kojih nijedan estetski hirurg ne bi trebao da ide. Osim toga, sa distributerima medicinskih sredstva koja koristimo u radu, od implantata do filera, koja ispunjavaju najviše strandarde u kvalitetu i koja članovi udruženja i koriste, stavimo na listu portoizvoda koje udruženje preporučuje
Nažalost, mi kao udruženje nemamo mogućnost da sankcionišemo one koji na tržište izlaze sa niskim cenama koje su često i ispod granica rentabilnosti za ustanove koje legalno i uz poštovanje svih zakonskih normi i obaveza, rade svoj posao. Ali ćemo zato na sve druge načine vršiti pritisak na nadležne organe da takvu praksu zaustave i sankcionišu.
O NESTRPLJENJU KAO NAJVEĆEM PROBLEMU MLADIH HIRURGA
Ono što vidim kao najveći problem kod mlađih naraštaja plastičnih hirurga je nestrpljenje. Da bi izrasli u dobrog estetskog hirurga, oni moraju da prođu specijalizaciju tokom koje bi morali mnogo više praktično da rade i da se edukuju, a da posle polaganja specijalističkog ispita shvate da su na samom početku karijere i da im sigurno treba od pet do10 godina rada kako bi mogli potpuno samostalno da rade.
Nije slučajno što u SAD hirurg nakon specijalizacije mora 7,5 godina da operiše sa mentorom, da bi nakon toga stekao uslov da radi samostalno u svojoj praksi.
PLASTIČNA HIRURGIJA I ANTIEJDŽING
Antiejdžing su izmislili plastični hirurzi i to uglavnom oni koji ne operišu! Onda su to prihvatili svi drugi misleći da je to najlakši način za brzu zaradu. Da bi se ispostavilo da to i nije tako, da je potrebno svakodnevno imati mnogo pacijenata da bi se pristojno zarađivalo. Drugi razlog je što su bili nesigurni u svoje mogućnosti, jer je hirurgija mnogo odgovornija, sa mnogo više potencijalnih komplikacija, dežurstava, reintervencija, što znači i mnogo manje slobodnog vremena.
NOVI PROPISI U TOME KO I KAKO MOŽE DA RADI EDUKACIJE U OBLASTI ANTIEJDŽINGA
-Svakako da pozdravljamo napore da se stvari vezane za edukaciju u oblasti antiejdžing metoda dovedu u red, i odluku da edukaciju mogu da rade oni koji su zaista stručni i osposobljeni za to, a ne da to određuju distributeri prema količini utrošenih proizvoda ili sami doktori. Mi ćemo veoma brzo doneti odluku ko će od naših članova biti zadužen za edukaciju neke metode ili proizvoda, naravno onog i za koga naše udruženje proceni da je kvalitetan i da ga možemo preporučiti svim drugim doktorima. Tako će distributeri moći jednostavno da pozovu udruženje i dođu do edukatora koga preporučujemo.
SARADNJA SA SRBPRAS-om I DRUGIM UDRUŽENJIMA
-Stav novog rukovodstva i mene kao predsednika je da je neophodno uspostaviti bolju saradnju, kako sa nacionalnim udruženjem za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju-SRBPRAS, tako i sa drugim stručnim udruženjima bez obzira na to da li se bave hirurgijom ili antiejdžingom. Mi nismo nikome neprijatelj, ni suparnik i jedino zajedno možemo napraviti nešto na dobrobit nas kao struke ali i pacijenata.
KONTAKT:
Prof. dr Siniša Kojić
Klinika VARIS
Trešnjinog cveta 1v, Novi Beograd
011/ 770 47 57; 011/ 770 47 58
Tekstovi dr Siniše Kojića: