Tretman botulinum toksinom, popularni botoks, već odavno je dobio status tretmana “u pauzi za ručak” (lunch break), kako se popularno zovu kratki tretmani koje možete uraditi u pauzi od pola sata, pa se vratiti na posao prekrivajući tragove tretmana samo puderom. Isto važi i za filere, neke lake hemijske pilinge pa i mezoniti za koje ste mogli ukrasti pola sata od radnog vremena.
A šta da rade domaćice koje nemaju “pauzu za ručak”? Hej, pa one imaju ceo bogovetni dan za sebe, reći će neko!? Ali, ne omalovažavajte domaćice, jer one obezbeđuju ručak koji će mnogi pojesti baš u toj pauzi.
Šalu na stranu, na Zapadu, odakle nam uglavnom dolaze svi trendovi iz estetske medicine i antiejdžinge, sve populariniji postaju tretmani koji se naručuju na kućnu adresu, nešto kao brza hrana po principu “donesi.com”. Poput manikira ili masera, sve više doktora je spremno da sa torbom punom botoksa i filera dođe na datu adresu i u komforu vašeg stana vam uradi tretman botoksom ili filerima.
Izgleda prilično komforno, iako stručna udruženja upozoravaju da se sve medicinske estetske intervencije zbog bezbednosti pacijenata moraju raditi u registrovanim ordinacijama i bolnicama, a ne u stanovima ili kozmetičkim salaonima. Bez obzira što su botoks i fileri postali sveprisutni, intervencije sa ubrizgavanjem bilo kakavih supstanci u kožu ne mogu se tretirati kao odlazak kod frizera i naručivati preko mobilnih aplikacija. I dalje važi da morate znati ko vam i šta ubacuje ispod kože: da li dobijate registrovan preparat ili supstancu nepoznatog porekla I da li doktor koji to radi ima za to odgovarajuću obuku i specijalizaciju.