Timi Džin Lindzi, iz Hjustona u Teksasu, imala je 30 godina, šestoro dece i jedan nesrećan brak iza sebe, kada je jednog prolećnog dana 1962. godine ušla u bolnicu „Džeferson Dejvis” sa željom da na račun socijalnog ukloni tetovažu sa grudi – crvenu ružu koju je istetovirala tokom odmora sa svojim tadašnjim nevenčanim partnerom. Pravo na besplatnu intervenciju je imala u okviru bolničkog humanitarnog projekta pomoći siromašnim stanovnicima, s obzirom na to da je u fabrici elektronike u kojoj je radila zarađivala jedva 30 dolara nedeljno!
Tetovaža joj je uklonjena, ali je iz bolnice izašla i kao prva žena na svetu kojoj su ugrađeni implantati punjeni silikonskim gelom. Tako je ušla u istoriju. Međutim, njen identitet otkriven je tek 50 godina kasnije.
Operaciju su uradila dva pionira estetske hirurgije, doktori Frenk Džerou i Tomas Kronin, koji su tih godina razvijali implantate za žene sa opuštenim grudima nakon više porođaja i tražili prvu pacijentkinju koja bi pristala na operaciju.
Ispostavilo se da će to biti Timi Džin Lindzi. Bila je jedno od šestoro dece radnika u rafineriji nafte, majka joj je umrla kada je imala 14 godina, a godinu dana kasnije napustila je školu i udala se za stolara. Rodila je trojicu sinova i tri ćerke u razmaku od devet godina, a muž joj je u međuvremenu počeo da troši novac po barovima. Napustila ga je sa 26 godina i ušla u vezu sa Fredom Rejesom, meksičkim imigrantom, koji ju je odveo na odmor i nagovorio da istetovira crvene ruže na grudima – što će se ispostaviti kao prelomni trenutak u njenom životu.
VIDI OVE KESE, IZGLEDAJU BAŠ KAO
ŽENSKE GRUDI!
Inicijalna kapisla za nastanak modernih implamntata za grudi bila je jedna silikonska kesa napunjena krvlju. Prema nekim izvorima, dr Tomas Gerou je bio taj koji je 1961. godine došao na ideju o novom tipu implantata za grudi kada je prilikom jedne operacije stisnuo kesu sa krvlju za transfuziju i rekao da mu liči na žensku dojku. Ispostavilo se da je kesa bila od silikona i da je napravljena u kompaniji Dow Corning, kao zamena za staklene boce koje su do tada korišćene za transport krvi do operacionih sala.
Pronalazak nazvan „Cronin-Gerow implantat” patentiran je od strane dr Kronina i kompanije Dow Corning u avgustu 1963. godine pod nazivom ,,Surgically implantable human breast prosthesis”, nešto više od godinu dana nakon što je postavljen u grudi Timi Džin.
Ipak, pre nje, implantati punjeni silikonskim gelom bili su postavljeni u grudi keruše Esmeralde. Dr Tomas Bigz bio je jedan od aktera tog eksperimenta: „Ja sam bio zadužen za psa. Implantat je bio ugrađen pod kožu i ostavljen nekoliko nedelja, dok pas nije počeo da gricka šavove i morao je da se ukloni.“
Timoti Džin Lindzi pre operacije i prikaz njenog slučaja od strane Kronina i Geroua.
TAJNA SKRIVANA 50 GODINA
Kronin i Gerou bili su ubeđeni da su na pravom putu i nastavili su svoj istraživački rad čekajući priliku da ga primene na prvoj pacijentkinji. Ispostavilo se da je to bila Timi Džin Lindzi. Ali, svet je njen identitet saznao tek pedesetak godina kasnije, kada je 2020. godine ispričala svoju životnu priču. Revolucionarna operacija koja je promenila istoriju estetske hirurgije trajala je dva sata, a pacijentkinja je iz sale izašla
sa grudima koje su sa veličine B povеćаnе na veličinu C (povećanje za 150–200 cc).
“Mislila sam da su ispale savršeno… Mekane i baš kao prave grudi”, izjavila je Timi za BBC u martu 2012, godine, tačno na 50. godišnjicu svoje operacije. „Nisam ni shvatila
pravi efekat toga dok nisam izašla među ljude i muškarci su mi počeli zviždati na ulici”.
Ipak čitavih pet decenija je krila ugradnju implantata. Jedan njen dečko nikada nije ni saznao da je imala operaciju, a nije rekla ni prijateljima, ni porodici.
„Mislila sam da će ostati čvrste zauvek, ali ne – isto kao i prave grudi, vremenom su počele da se opuštaju. To me je iznenadilo. Mislila sam da će ostati tamo gde su bile.“
Timoti u vreme kada je 2012. godine otkrila tajnu koju je čuvala pola decenije.
Tom prilikom Timi Džin je pričala i o zdravstvenim problemima koje je imala u godinama nakon operacije, iako nikada nije bila dokazana veza između njih i postojanja implantata: da su joj grudi počele da bivaju tvrde desetak godina posle
operacije, a da je tokom osamdesetih dobijala oštre bolove prilikom napornijih fizičkih radnji. Pored toga, imala je osipe, suva usta, suve oči i hroničan umor.
„Bolelo me je sve”, rekla je, dodajući da je ponekad imala osećaj kao da je slomila rebro. Lokalni lekar je posumnjao na vezu sa implantatima, iako je dr Gerou to negirao. Upućena je kod više lekara, koji su uglavnom tvrdili da su njene tegobe psihosomatske i posledica depresije.
„Počela sam da idem kod psihijatra. Takođe su mi rekli da imam reumatsku groznicu. Kada sam to rekla dr Gerou, složio se uz tvrdnju da silikon ne izaziva bolest.”
Protivnici implantata nastavili su, međutim, sa tvrdnjama da je ona imala klasične simptome trovanja silikonima. Te i slične pojave vezivanja implantata sa određenim nuspojavama dovešće na kraju do prekida u korišćenju implantata u SAD, koji će trajati od 1992. do 2006. godine.
Međutim, Timi Džin Lindzi je u pomenutom intervjuu izjavila da je i posle 50 godina i dalje zadovoljna rezultatima operacije.
„Sjajan je osećaj znati da sam bila prva. ”
BREAST MEN – IGRANI FILM O TVORCIMA PRVIH SILIKONSKJIH IMPLANTATA
Priča o pionirima silikonskih implantata dospela je i na film. Pod nazivom ,,Breast Men” (aluzija na kovanicu X-Men), HBO je 1997. godine snimio film o dvojici plastičnih hirurga – pionirima silikonskih implantata u SAD. Film je crna komedija, delimično inspirisana stvarnim događajima, odnosno likovima dr Kronina i Geroua, koji su najzaslužniji za ,,silikonsku revoluciju”.
Režiser filma bio je Loren O’Nil, a glavne uloge su pripale Dejvidu Svimeru, najpoznatijem po učešću u TV sitkomu ,,Prijatelji” (u filmu glumi hirurga čiji je lik inspirisan životom dr Geroua), dok je glumac Kris Kuper bio zadužen da dočara lik dr Kronina. U filmu se pojavljuje i pacijentkinja kojoj su ugrađeni prvi silikonski implantati (referenca na Timi Džin Lindzi) koju glumi Ketlin Vilhoajt.
Film, koji se inače ne drži istorijske faktografije, nije naišao na poseban prijem kod publike. Za razliku od silikonskih implantata kojima se bavio.
SILIKONSKE INJEKCIJE ZA GRUDI
Povezivanje silikona sa povećanjem grudi postojalo je i pre pojave prvih silikonskih implantata. Prve ,,implantate za dojke” činile su injekcije tečnog silikona koje su tokom 1960. direktno ubrizgavane u dojke. Ova praksa bila je izuzetno opasna i često je dovodila do unakaženja i zdravstvenih problema. Injekcije silikona su uzrokovale tvrde, bolne čvoriće i neujednačene, neprirodno oblikovane grudi.
Mnoge žene su trpele komplikacije poput curenja silikona u okolno tkivo i infekcija. Zbog bezbednosnih razloga, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je ovu praksu
zabranila početkom 1960.
