Piše: dr sci. med. dr Violeta Skorobać Ašanin
spec.plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije
Predsednik udruženja estetskih plastičnih hirurga Srbije – SRBSAPS
Ex Chair of Patient Safety and Guidelines Committee EASAPS
Member of Scientific Committee EASAPS
Member of Educational Council Committee ISAPS
Member of the Board for Patient Safety ISAPS
MORAMO SAČUVATI PROFESIJU I PACIJENTE, POSLE PANDEMIJE MNOGO TOGA ĆE BITI DRUGAČIJE
Grana hirurgije koja se najbrže razvijala u zadnjoj deceniji, postala je dostupna svima, u tolikoj meri da se bez nje skoro ne može zamisliti današnja lepota.
Njen brzi napredak naglo je zaustavljen udarom globalne pandemije COVID-19, koja će promeniti brojne pravce socioloških i ekonomskih kretanja, a među njima i elektivnu estetsku hirurgiju.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 11. marta 2020. godine proglasila novu korona-virusnu bolest COVID-19 globalnom pandemijom, klasifikovanu kao međunarodna vandredna situacija.
Cunami pandemije zaustavio je svet. Kriza u kojoj se nalazimo nije lokalna, zdravstvena, ekonomska ili politička nepogoda koja se manifestuje samo u određenim aspektima života. Pandemija sa kojom se suočavamo reflektuje se, sa manje ili više razlike, na sve aspekte života, na svim kontinentima, u bilo kojoj društvenoj ili poslovnoj aktivnosti.
Kriza je skoro svugde ista, pa se postavlja pitanje kako prevazići pandemiju i šta posle nje?
Nova pandemija korone – virusne bolesti koja se brzo širi, uzrokovana teškim akutnim respiratornim sindromom, dovela je do uvođenja do sada neviđenih mera za njeno suzbijanje i prevazilaženje.
Dosadašnja nastojanja brojnih udruženja, među kojima je i Udruženja plastičnih estetskih hirurga Srbije – SRBSAPS, za razvoj koncepta bezbednosti pacijenata – “Patient safety” , u poslednje četiri godine, danas dobija na značaju, posebno i aspektima: pružanja kvalitetne usluge pacijentima, izbora prave procedure, izbora sertifikovanog i edukovanog estetskog plastičnog hirurga, kao i pažljivog odabira pacijenta za određenu hiruršku proceduru.
Ukazivanje na značaj ovog koncepta radi zaštite zdravlja populacije dobilo je svoj epilog sa pojavom pandemije, koja je zaustavila planetu za sve elektivne hirurgije, uključujući i plastičnu.
NOVI PROTOKOLI BEZBEDNOSTI
U svetlu svih ovih osnovnih pretpostavki i nesigurnosti, neophodno je dodatno osmisliti i primeniti klinički relevantne algoritme zasnovane na bezbednosti, kako nas lekara, tako i pacijenata, usmerenih na donošenje odluka i pravljenje novih protokola za odgovarajuće hirurške i nehirurške procedure.
Imajući u vidu iskustva zdrastvenih sistema u Aziji i Evropi koja potvrđuju značaj lične zaštitne opreme, ne samo za smanjivanja rizika od izloženosti infekciji zdravstvenih radnika već i za povećan nivo sigurnosti pacijenta, neophodna je njena implementacija.
Očuvanje kvalifikovane radne snage u zdravstvu je glavni prioritet bilo koje zajednice pa i zdravstvenog sistema jednog društva.
U skladu sa tim ISAPS, kao najveće međunarodno udruženje estetskih plastičnih hirurga, organizovao je 7. aprila online seminar – Webinar, kome je moderirao Vakis Kontoes, predsednik Educational Council-a ISAPS-a uz podršku Ivar Van Heijningena, na kome su diskutovala tri predsednika: Dirk Richter (Nemačka), sadašnji predsednik ISAPS-a, Renato Saltz (SAD), bivši predsednik i Nasim Cerkes (Turska), budući predsednik, Turska. Webinar je pratilo 3500 hirurga širom sveta. Diskutovano je o budućnosti hirurških i nehirurških estetskih procedura a detaljnije informacije o tome nalaze se na sajtu ovog udruženja (link https://bethereglobal.com/isaps-covid19-01/).
Ono što znamo je da bilo koja hirurška procedura narušava imunitet, koji preoperativno mora da bude dobar da bi se pacijent brzo oporavio i zacelio nakon operativnog zahvata. Na primer, samo saznanje da virus povlači sa sobom gvožđe iz hemoglobina i stavlja ga u slobodnu cirkulaciju, otvara brojna pitanja, kao što je postoperativna anemija sa jedne strane, a sa druge strane slobodno prisustvo gvožđa u cirkulaciji povećava nivo njegovog toksičnog dejstva na unutrašnje organe.
Imunitet pacijenta će biti prioritet u trijaži i odabiru hirurške intervencije. Kako su trenutno u čitavom svetu plastična estetska hirurgija i invazivne nehirurške metode zaustavljene, postepeno uvođenje i pokretanje ove grane medicine biće neminovno.
Prvi korak je testiranje osoblja pri povratku na posao, a nakon toga i pacijenata koji se pripremaju za ovu vrstu operacija.
Preoperativno testiranje, kao i ubacivanje podatka o COVID -19 u informativne pristanke, biće početna stanica za uvod ovih pacijenta u procedure.
Brisevi će se morati uzimati duboko iz nasofarinksa, jer će po mišljenju dr Nazim Cerkesa, hirurgija koja je vezana za disajne puteve, poput operacije nosa i sinusa, spadati u red visoko rizičnih operacija.
Široka dostupnost testiranja pacijenta kao i mogućnost lažno negativnih rezultata, uključiće obavezu ponovnog testiranja u određenim vremenskim intervalima. Za sada je taj period nedelju dana, dok se u pojedinim zemljama kao što je Turska preporučuje na svaka tri dana, kao i neposredno pred hirurgiju, brzim testovima za utvrđivanje postojanja virusa u organizmu.
Sve ovo će produžiti vremenski tok pružanja usluga u plastičnoj hirurgiji, od preoperativne pripreme, same intervencije do postoperativne brige o pacijentu.
Široka dostupnost PCR testova kao njihova pristupačna cena pomogla bi da se na ovaj način brže i sigurnije pristupi hirurškim procedurama. Pitanje je kako će farmaceutska industrija odgovoriti na sve ove izazove, i na koji način će se sa finansijske strane učiniti dostupni ovi farmaceutski proizvodi.
Neophodnost aktivnog uključivanja imunologa i virusologa pomoći će da se jasnije i sigurnije definišu preoperativni protokoli, kao i mogućnosti lečenja u skladu sa negativnim ishodom.
POSTUPNOST U UVOĐENJU ESTETSKIH PROCEDURA
Mišljenje učesnika Webinara je da će biti neophodno postupno uvođenje estetskih procedura, najpre kod imunološki zdravih mlađih pacijenta, i to hirurgije grudi i tela. Nakon toga će se uključivati operacije na licu, a na kraju endonazalna i endoskopska hirurgija.
Za sada se ne zna mnogo o virusu, ali se pretpostavlja da će biti nemoguće da on u potpunosti bude eliminisan, tako da ćemo morati da nađemo način kako da živimo sa njim, da bismo zaštitili sebe i pacijente. Na primer, serološki testovi koji nam daju rezultat da je pacijent IgG pozitivan, a IgM negativan, daće nam mogućnost da takvog pacijenta operišemo.
U svim operacijama ključna je koordinacija sa anesteziološkim timom. Date su preporuke da tokom intubacije u operacionoj sali bude anesteziolog sa svojim timom. Nakon osiguravanja disajnog puta hirurški tim ulazi u operacionu salu, isti postupak se predlaže i pri ekstubaciji – da svi koji u njoj ne učestvuju budu van operacione sale. Preporuke su da svako ko je prisutan u operacionoj sali treba da ima ličnu zaštitnu opremu, da postoji dovoljni vremenski razmak između operacija za sterilizaciju i razmenu vazduha.
Vazdušne ventilacije predstavljaće potencijalno posebno visok rizik, tako da će se povećavati potreba za ličnom zaštitom i češćom dezinfekcijom ventilacionih puteva ili će, pak, biti neophodne operacione sale sa negativnim pritiskom, tzv. čiste sobe.
Imajući u vidu da je neophodna socijalna distanca, panelisti su postavili pitanje bliskosti pacijenta i lekara pri konsultacijama, ili kada su u pitanju anti-ageing procedure. Jasnih preporuka nema jer je svaka zemlja donela svoje mere i uputstva rada lekarske prakse u toku pandemije. Generalno, preporuka je da se preduzmu sve mere lične zaštite i neposrednog pregleda pacijenata.
Brojni primeri zaražavanja lekara i medicinskog osoblja kod nas i u svetu, i to ne samo kod onih koji su bili direktno uključeni u lečenje inficiranih pacijenta, već i u hirurškim granama medicine, govori u prilog tome da moramo da budemo jako oprezni pri donošenju svih budućih odluka vezanih za procedure.
MANJE STRESA I VIŠE POVERENJA NA RELACIJI HIRURG-PACIJENT
Po mom mišljenju, očekivane promene u sklopu zdravstvenih procedura nakon pandemije su pre svega vezane za izbegavanje stresa na relaciji između hirurga i pacijenta i uspostavljanju međusobnog poverenja. Suštinsko poverenje koje pacijent polaže u hirurga donošenjem odluke da pristupi određenoj intervenciji, mora biti praćeno transparentnom posvećenošću svim merama prevencije i zaštite zdravlja pacijenta kao i smanjenja rizika od potencijalnih komplikacija.
Neophodna je socijalna i profesionalna odgovornost radi sprečavanja brze trasmisije ovog virusa među populacijom. Definitivno će se promeniti mnogi elementi, kako života pojedinca, tako globalne ekonomije, medicine, nauke, politike. Sa stvaranjem socijalne distance, prepostavlja se da će se razviti i drugačiji životni stilovi među ljudima.
Predviđanja su da će edukacije koje su okupljale veliki broj hirurga na jednom mestu zameniti telemedicina i webinari tako da je i veliko pitanje šta će biti sa kongresnim turizmom. Trenutno ne postoje predviđanja šta će u budućnosti biti sa medicinskim turizmom, imajući u vidu aktuelna zatvaranja državnih granica, finansijske probleme mnogih avio kompanija i prevoznika i druge odluke država i vlada, a u cilju sprečavanja širenja virusa.
Izazovi sa kojima se suočavamo u vreme globalne pandemije zahtevaju izuzetne napore kako bi se izbegao kolaps naše lekarske prakse. Svi delimo istu poziciju koju nam je pandemija donela. Naše privatne prakse su zatvorene već mesec dana, i ne zna se tačno kada će elektivna hirurgija, uključujući plastičnu, biti omogućena.
SAČUVATI PROFESIJU I PACIJENTE
Sva naša očekivanja su da što pre prevaziđemo trenutnu krizu i sačuvamo našu profesiju i naše pacijente. Put do toga je dug i neizvestan i sigurno, za sada, nemamo odgovore na mnoga pitanja. Svedoci smo da svaki novi dan ili nedelja donosi nova pravila, kojima moramo svi da se prilagođavamo. Troškovi su tu i svakako je teško očuvati poslovanje i likvidnost. Sigurno je da će ekonomske mere državnih organa Srbije za suzbijanje ekonomskih posledica za vreme pandemije COVID-19 pomoći da se prevaziđu neka od gorućih pitanja.
Recesija i ekonomska kriza koja se sada čini daleko, jer je trenutno najvažnija borba za zdravlje svih, deluju neizbežno i pitanje je kako će svakog od nas i u kojoj meri pogoditi. U svim kriznim situacijama i različitim aspektima društva i delatnosti, krucijalno je važno da se jedinstveno suočimo sa ovim izazovima i damo svoj doprinos u zajedničkom prevazilaženju nastale situacije.